Šta slovački premijer nije rekao o Ukrajini, a šta jeste

477

Premijer Slovačke, Robert Fico, imao je zajedničku konferenciju za medije sa generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom. Njih dvojica su se prije toga sastali i razgovarali o saradnji, izdavanjima za odbranu, ali i o Ukrajini.  

Njihov susret pogrešno je interpretiran na Fejsbuku. U jednoj objavi se kaže: 

„Podrška NATO-a kijevskom režimu samo će dovesti do toga da stotine hiljada ljudi budu žrtvovane u ratu koji vodi Vašington.” 

Slovački premijer Fico bio je veoma iskren na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Stoltenbergom, gde je izjavio da on i generalni sekretar NATO zauzimaju dijametralno različite stavove o Ukrajini. 

Pažljivim pregledom Ficovog govora dolazi se do zaključka da ništa slično nije rekao. On jeste istakao da njegova vlada i NATO imaju različita mišljenja oko Ukrajine i jeste pomenuo stotine hiljada žrtava, ali na drugi način. Dio Ficovog izlaganja glasi:  

“Otvoreno sam saopštio da u mojoj vladi ne vjerujemo u vojno rješenje u Ukrajini. Nedostaju nam mirovne inicijative i nije bitno da li govorimo o EU ili NATO. Iskreno govoreći, ne možemo da zamislimo da će se rat nastaviti narednih 10 godina bez ikakvih rezultata. Jedini rezultat mogu biti stotine hiljada žrtava rata na obije strane konflikta. Dakle, zaista ne vidimo vojno rješenje. Nadam se da ovo drugačije razmišljanje, koje se tiče veoma važnog pitanja za NATO, neće komplikovati veoma konstruktivan dijalog koji imamo između slovačke vlade i NATO-a.” 

Ficova vlada prethodno je stopirala vojnu pomoć Ukrajini, ali to ne znači da je stala sva pomoć. Fico je poručio da se humanitarna pomoć i komercijalna saradnja nastavljaju, te da će se u januaru sastati sa ukrajinskim premijerom Šmihaljem. 

Zbog potpuno pogrešne interpretacije govora slovačkog premijera, ova objava dobija ocjenu manipulisanje činjenicama. 

Ocjenu “Manipulisanje činjenicama” dobija medijski izvještaj koji koristi poznate i tačne činjenice, ali ih interpretira na obmanjujući način. Ovi izvještaji uglavnom koriste tačne informacije za izvođenje netačnih zaključaka ili tvrdnji, čime usmjeravaju zaključke konzumenata medijskog sadržaja u pogrešnom smjeru u odnosu na stvarno značenje predstavljenih činjenica.  

In this article