Ko će, a ko neće u Vladu, ko je šta obećao kome, prekraja li se izborna volja? Ova pitanja dominiraju crnogorskim medijima i društvenim mrežama, a gdje dominiraju čisto političke teme onda je to pogodno za dezinformacije.
Teza da strane ambasade u Crnoj Gori odlučuju ko će biti u Vladi već dugo opstaje u javnosti. Razlog za to se može pronaći u porukama koje šalju ambasade i predstavnici Njemačke i Sjedinjenih Američkih Država da bivši Demokratski front (DF) odnosno sadašnja koalicija Za budućnost Crne Gore, čiji su konstituenti bili protiv članstva u NATO, „nije partner“ te da Vlada „treba da bude sačinjena od proevropskih i evroatlantskih snaga“.
I upravo je kampanja ZBCG za parlamentarne izbore bila fokusirana na slanje poruka da se u Crnoj Gori pitaju ambasade.
U momentima kada se objavilo da ZBCG neće biti dio 44. Vlade Crne Gore dodatno je intenzivirana priča da je o tome odlučila upravo ambasada Njemačke.
Prvo je portal Borba objavio bez zvanične potvrde da je lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić svojim partijskim kolegama rekao da „je do Njemaca dobio direktive za sastav Vlade“, a onda je po društvenim mrežama počelo objavljivanje navodnog pisma koje je navodno ambasador Njemačke Peter Felten poslao Spajiću.
„Poštovani gospodine Spajiću, zaista raduje činjenica da će Savezna Republika Njemačka imati odanog saveznika u Vašoj novoj Vladi. Ono što svakako moram naglasiti da Savezna Republika Njemačka ne smatra da bi bilo produktivno uključiti subjekte koji su ranije imali stavove suprotne NATO alijansi i samoj EU u novu Vladu“, kaže se u navodnom pismu.
Ambasador Felten je ubrzo demantovao da je pisao slično pismo.
„On je na nekadašnjem Tviteru napisao: Samo da pojasnim: Kopija pisma koje kruži društvenim mrežama a koje je navodno poslato Milojku Spajuću 13. avgusta je lažno. Takvo pismo ne postoji“, napisao je Felten.
I dok se trvenja i sukobljavanja o sastavu Vlade nastavljaju građani mogu očekivati nove lažne vijesti poput ove koja je, na sreću brzo demantovana.
Ocjenu “Lažna vijest” dobija originalni medijski izvještaj (u potpunosti proizveden od strane medija koji ga je objavio) koji u sebi sadrži činjenično pogrešne tvrdnje ili informacije. Za sadržaje koji se ocjenjuju kao lažne vijesti može se pouzdano utvrditi da su kreirani i diseminirani sa namjerom da dezinformišu javnost, to jest da tvrdnju koja je u potpunosti lažna predstave kao činjenicu
